Koliko, zaista, obraćamo pažnju na hidraciju? Nama, rekreativcima, to je ponekad teško. Bez obzira što je za mnoge od nas trčanje i vežbanje postalo sastavni deo života, mi ipak te aktivnosti moramo da uklapamo sa mnogo drugih stvari. I to, ponekad, može da oteža pravilnu hidraciju.
Međutim, kako stoje stvari sa profesionalnim sportistima? Posebno na velikim sportskim takmičenjima gde je sve podređeno njihovom sportskom nastupu? I kakve posledice na njihov rezultat može da ima neadekvatna hidriranost?
Imala sam priliku da sa mojim kolegama iz Udruženja za medicine sporta Srbije rukovodim istraživanjem koje je za cilj imalo ispitivanje stanja hidriranosti i uticaj tog stanja na sportsku performansu, mladih košarkaša starosti do 20 godina, na zvaničnom Evropskom prvenstvu koje održano u organizaciji FIBA Evropa.
Kako je istraživanje izgledalo?
Istraživanje smo sproveli na 96 igrača iz 8 nacionalnih selekcija iz različitih delova Evrope. Ideja je bila da analiziramo njihove prve jutarnje i urine nakon utakmice kako bismo utvrdili da li su igrači tokom tri uzastopna dana bili adekvatno hidrirani. Na utakmicama smo takođe merili telesnu težinu pre i posle utakmice kako bi utvrdili koliko su tečnosti izgubili tokom aktivnog vremena provedenog u igri i tokom zagrevanja kao i količinu popijene tečnosti i izlučenog urina. Posebnu pažnju smo posvetili uslovima u kojima se utakmica odigravala, odnosno na temperaturu i vlažnost u sportskoj hali. Takođe smo analizirali i vrstu tečnosti koju su sportisti koristili za rehidraciju tokom utakmice.
Šta smo analzirali?
Analizirali smo boju, specifičnu težinu i osmolarnost urina uzetog na kraju utakmice kao i iz jutarnjih urina kako bi na osnovu ovih parametara došli do zaključka da li su košarkaši bili dobro hidrirani tokom dana, kako su se hidrirali tokom utakmice i da li su nadoknadili izgubljenu tečnost posle utakmice.
Na osnovu analiziranih parametara, a koristeći preporučene granične vrednosti od strane Američkog koledža sportske medicine došli smo do zaključka da je 90% svih košarkaša koji su učestvovali u studiji bilo dehidrirano. Oni su se budili dehidrirani, dolazili na utakmicu dehidrirani, igrali dehidrirani i na kraju završavali utakmicu dehidrirani.
Šta to znači?
To znači da se košarkaši nisu dovoljno hidrirali tokom dana, da nisu unosili dovoljnu količinu tečnosti tokom utakmice, kao i da nisu nakon završene utakmice nadoknadili ono što su izgubili. Takođe je pravo pitanje šta piti tokom utakmice? Odgovor je da je njih oko 80% koristilo vodu, a da je 20% koristilo sportsko piće. Ovakav odnos pića koje su pili kao i količina koju su popili su svakako odredili nivo hidriranosti košarkaša po završenoj utakmici.
Ono najvažnije a što smo saznali iz ove studije jeste da je procenat dehidriranosti koji su imali košarkaši u studiji uticao na njihovu sportsku performansu. Naime statističkim metodama smo dokazali da je procenat dehidracije negativno uticao na: MVP index, broj poena postignutih tokom utakmice, broj skokova, procenat šuta za 3 poena, procenat šuta za 1 poen kao i na broj asistencija.
Rezultati studije su pokazali da košarkaši ne unose dovoljnu količinu tečnosti i da bi bili dobro hidrirani treba da piju sportsko piće. Takođe je potrebno da treneri i tim doktori budu edukovani o osnovni principima pravilne hidracije i da jedino proaktivni pristup i svest o problemu svih učesnika može dovesti do bolje hidracije a sledstveno tome i do bolje sportske performance. Košarkaši sa druge strane, treba da su u poziciji da pored sebe imaju edukovane saradnike kao i da sami imaju mogućnost za edukaciju na temu strategije pravilne hidracije ali i drugih tema koje se odnose na poboljšanje njihove sportske performanse.
Ostavite odgovor