Hidratacija – naučna ispitivanja
Pravilna hidratacija – neophodna za optimalno funkcionisanje organizma
U poslednjih nekoliko godina vode se žestoke debate o tome kako odrediti kada sportista treba da pije. Veliki je broj metoda kojima se može proceniti stanje hidriranosti. Rezultat ovih debata doveo je do još veće konfuzije i nije doveo do razjašnjenja ovog problema, tako da je optimalna hidratacija i dalje prilično nejasna većini.
Dve grupe naučnika koje su se bavile temom hidratacija dobile su veliki publicitet u medijima i naučnim krugovima.
Sa jedne strane su naučnici koji smatraju da sportista treba da se meri pre i posle svakog treninga i da odredi koju količinu znoja je izgubio a samim tim i odredi koliku količinu tečnosti treba da popije prilikom sledećeg treninga. Na taj način, hidratacija, odnosno dehidratacija se najpreciznije određuje.
Na drugoj strani su naučnici predvođeni Prof. Timom Nouksom koji smatraju da žeđ treba da bude naš vodič prilikom hidriranja. Što bi praktično značilo da treba pijete onda kada osetite da ste žedni i da će to biti dovoljno da nadoknadite svaki gubitak tečnosti tokom fizičke aktivnosti. Nasuprot ovome prva grupa autora smatra da ste već 2% dehidrirani kada osetite žeđ.
U međuvremenu se pojavio novi naučni rad o hidrataciji grupe naučnika na čelu sa Lorensom Armstrongom koji pokazuje da je jutarnja žeđ pokazatelj 2% dehidratacije koja se smatra za graničnu vrednost pri kojoj dolazi do smanjenja sportske performanse.
Važno je napomenuti da je ova studija sprovedena na 29 mladih studenata koji su radili neke uobičajene poslove ali nisu trenirali. Oni su ispitivani dva puta: jedno jutro u stanju normalne hidriranosti a drugo jutro posle perioda od 19 sati kada su jeli normalno ali nisu ništa pili. Oba jutra su zamoljeni da popune skalu žeđi od 1-9 pri čemu viši brojevi ukazuju na veću žeđ.
U situaciji kada ispitanici nisu pili gubili su 2% od normalne telesne težine i tada su svoju žeđ ocenili ocenom 7. Onog jutra kada su normalno hidrirani u prethodnih 19 sati oni su izabrali ocenu 2 za svoju žeđ. Armstrong kaže da trkači mogu koristiti jutarnju žeđ, boju urina i dnevne oscilacije telesne mase kao metode za proveru stanja hidriranosti.
Pogledajte i ovaj zanimljiv tekst o hidrataciji sportista (primer košarkaša).
Ostavite odgovor